Источници

СВЕТОГОРСКЕ СТАЗЕ (2): ИСПОСНИЦА СВЕТОГ САВЕ
Молитва без престанка
По правилима Светог Саве, прописаним за оне с великом духовном енергијом, игуман и братство Хиландара бирају достојног подвижника који овде остаје до краја живота. „Над келијом нико, осим изабраног подвижника, неће имати власт. Ни протат, ни игуман, нити ико други од братства... Нико се, пак, не сме по миту постављати у келију, нити онај ко није достојан и способан за духовно живљење...” У једном раздобљу оронуо и запуштен, комплекс Савине испоснице поново је најуређенији и најрепрезентативнији део Ораховице (Кареје), светогорске престонице

Текст и фотографије: Мишо Вујовић

Царство без круне,држава без војске, земља без жена, богатство без новца, мудрост без школе, кухиња без меса, молитва без престанка, смрт без жаљења....
Овако је свети српски мудрац, епископ жички и охридски Николај Велимировић, описао Свету Гору.У нетакнутој природи окупаној сунцем и морским таласима у вечном зеленилу прекривеним спокојем, ушушкани у питомим долинама једине монашке државе на свету, пуним животом живе стари манастири, сведоци разних епоха, задужбине великих држава и њихових моћних господара. Уз воштаницу свакодневно се с поштовањем у молитвеном надахнућу изговарају имена ктитора и добротвора чији фењери све јаче светле на непролазној стази вечности. Тај склад живота спојеног у небеску лествицу спасења описује још у XIV веку Никифор Григор:
„Између осталог, мислим да је Атонска Гора благотворна и због веома добре климе(чистог ваздуха), многобројног и разноврсног зеленила. Постоје такође многобројне ендемске врсте дрвећа, и цвећа, има и обрадиве површине. Због сталног мириса разноврсног и разнобојног цвећа као и целе природе са сигурношћу можемо рећи да Атонска Гора оставља пријатан осећај на све који јој се приближе. Цела је обасјана сунчевим зрацима док се цела разуђена обала купа у мору. Постоје многе врсте птица певачица. Током целе године, простире се овде један чудан вео милости и чари који испуњава сва људска чула. Овај осећај је још већи када се усред шуме чују гласови са јутарње службе, када заједно са монасима пева цела природа и сам Господ наш. Чини ми се као да постоји божанска гитара и псалмопевчев урођени инстинкт који дају предивну хармоничну музику. Овај хор се допуњује жуборима воде многобројних извора и потока, који траже најкраћи пут и који као да нам ћутећи говоре о монашком путу...”
Евгеније Вулгарис је описује као многодатну планину чије дарове не може изразити ни једна људска реч.Монашка држава се простире на око 322 квадратна километра, дуга је 57 км, а ширина прста окруженог морем је од 7 до 10 километара, са планинским врхом Атосом високим 2.033 метра.
Административно средиште Свете Горе Атонске је градић Кареја (орах) до које се, из луке Дафни, за двадесетак минута стиже прашњавим царским друмом, старим аутобусима из раних осамдесетих. Монашком престоницом доминира саборна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице, задужбина цара Константина из 335. године. Црква је страдала у великом пожару у IX веку, обновљена у X веку, а похарана у најезди Каталонаца у XIII веку, да би је средином XIV века обновили и живописали бугарски цареви. У олтару се налази једна од највећих светогорских реликвија, чудотворна икона Богородице – „Достојно јест”.

ОПЕТ У ПРВОБИТНОМ РЕДУ

Преко пута саборне цркве налази се здање Протата у коме заседа светогорска самоуправа, коју образује Свештена општина (Кинотис), коју сачињавају представници свих манастира. Одатле се поплочаном стазом за пар минута стиже до Поснице Светог Саве Српског. Целокупни комплекс (конак, црква, помоћне зграде, прилаз и двориште), некада зарастао и запуштен, данас је засигурно најуређенији и најрепрезентативнији део светогорске престонице. И Посница је, последњих година, попут многих светогорских светиња дочекала умивање древног јој руха. Засијала опет царском светлошћу каква је и била у време оснивача племића – подвижника. Усрдним молитвама Богородици Млекопитатељици, Господу Исусу Христу, Сави Српском и Сави Освећеном, Никодим Хиландарац је призвао неимаре и градитеље да врате стари сјај молитвеном кутку у коме је и сам Свети Сава на коленима молио свете за опроштај грехова васколиког отачества. Племић, моћног рода је, у самом уранку свога живота, заменио раскош и богатство, монашком расом, молитвом и сиромаштвом и тако обезбедио непролазно благо васколиком роду.
У Карејском типику, писаном у под куполом овог малог храма, Свети Сава је својим наследницима оставио ни мало лака подвижничка правила:
 „... Стога ја, од свих последњи и грешнији, и свагда слаби и немоћни за духовне подвиге, дођох у Свету Гору и овде нађох богоизабрана светила која разним начином напредују у духовном делању. И ја оснажих своју немоћ, те се трудих колико ми беше могуће. Начиних свети манастир, дом Пресвете Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, у коме дому се свето живи, по правилима општежића...(Хиландар, прим. аут.) А после опет овде у Ораховици (Кареја) уредих место усамљености безмолвија, за успомену светога и преподобнога оца нашега Саве (Освећеног), где ће становати двоица или троица по речи Господњој: тамо где су двоица или троица сабрани у име моје , тамо сам и ја међу њима...”
Свети Сава даље заповеда: да над келијом нико, осим изабраног подвижника неће имати власт, ни протат, ни игуман нашег светог манастира, нити ико други од братства. И нико несме узнемиравати оног који овде живи...
Свети Сава прописује да игуман и братство Хиландара, бирају способног и достојног подвижника, који у испосници остаје до краја живота, са пуном аутономношћу: остаје до своје смрти и нико га не мења... Ни манастир ни игуман да нема никакве власти над том келијом. Нико се, пак, по миту не сме постављати у келију, нити онај који није достојан и способан за духовно живљење.

ЗА ВЕЛИКЕ ПОДВИЖНИКЕ

Правила службе Божје у Карејском типику, писана су само за оне с великом духовном енергијом. За праве подвижнике какав је смерни монах Никодим Хиландарац. Он је пре једне деценије, овде одменио оболелог, сада почившег монаха Симеона. Испосничка келија или типикарница одувек је уживала велики углед у светогорском монаштву. Тако је остало до данашњих дана.
Дочекује на вратима изнад којих је уоквирена копија иконе Млекопитатељице, испод ње у златотиску уклесана добродошлица: Благословен је који долази у име Господње.
Отац Никодим драге госте дочекује појући „Радуј се Богородице...”, помиње имена, а затим журним кораком одводи госте у капелицу по благослов заштитнице овог молитвеног храма, Богородице Млекопитатељице. Карејски подвижник поје „Небеској царици”.
Своју велику љубав и поштовање, према највећој монашкој помоћници, Свети Сава потврђује постављајући Млекопитатељицу, супротно канонским правилима, на десну страну Царских двери, као престону икону.
Лево од уласка у храм налази се мала уска просторија у којој је највећи српски просветитељ тиховао.
Служба у испосници готово и не престаје, отац Никодим се од молитви одмара радом у башти, одржавањем дворишта, понекад га за певницом одмени неко од посетилаца.
Овакав темпо без велике небеске помоћи и благослова одозго тешко ко може да носи, каже Перо Мркајић са Пала, повремени помоћник оца Никодима.
Пожутеле странице Псалтира од даноноћног листања само су детаљ молитвене преданости чувара карејске Типикарнице, на чијем лицу ни једног тренутка не почива сенка умора или мрзовоље. Он не говори много, његов живот је јеванђеље, моли се за знане и незнане, за обнову живота и спасење душе. Ако га неко и наљути, он се помоли да га Господ избави из власти сатане. Помози га, Боже, не зна шта чини, смерно ће Никодим дајући Павлу послушање да отпоје десетак кондика.
За време вечерње службе стижу високи гости из Русије. Доносе дарове, приносе иконе, кандила, на благослов Богородици. Из Русије је, каже отац Никодим, стигла велика помоћ за Посницу. Наравно ни смерни чувар не посустаје у давању. Високи гости из Русије обавештавају карејског монаха да је његов дар велика, уз молитву иконописана, копија Млекопитатељице, из руку патријарха руског Кирила, уручена председнику Русије Димитрију Медведеву. Никодим испраћа госте и под светлошћу кандила и свећа наставља да испуњава молитвени аманет Светога Саве.

***

Заштитница
Млекопитатељица, заштитница Испоснице, јединствена је икона на којој Богородица доји Богомладенца Христа. Ту чудотворну икону Свети Сава је донео из манастира Светог Саве Освећеног. Предање говори да је Свети Сава Освећени, пред одлазак са овог света, заветовао своје манастирско братство да монаху племићког рода по имену Сава, када дође на поклоњење, подаре две Богородичине иконе, Млекопитатељицу и Тројеручицу, и његову патерицу (пастирски штап или жезал).

***

Јеловник
„А постављам овакав устав у тој келији, да га тачно врши који у њој станује: У понедељак, среду и петак ни уља јести, ни вина пити; у уторак и четвртак једи уље и пиј вино. Ово све у пет дана да једеш само једанпут у дан. У суботу и недељу једи рибу, сира и све друго што је одобрено, и два пута на дан. У суботу и недељу великог поста уље можеш јести и вино пити, а у друге дане ни вина пити ни уља јести. У божићни пост поступај као што је у друге дане поста наређено, па тако и ради. У поста светих Апостола поступај тако како смо рекли за друге обичне дане...” (Извод из Карејског типика Светог Саве)

***

Опомена
„Треба добро и свагда да пазимо да је све у реду, пристојно и побожно, како у певању, читању и свеноћном бденију, сећајући се речи Христових: Пазите и молите се да не паднете у напаст, јер је дух бодар, али је тело слабо. Зато дакле и пазите, будите будни, јер ћете ону награду добити, коју трудом својим заслужите... А за ослобођење овог места од свакога са стране, заклињем Господом нашим Исусом Христом и Пречистом Његовом Богомајком, да буде све како сам овде написао, и да се ни у чему не поквари. Ако би пак ко ово погазио и преступио, па би узнемиравао онога који овде живи, или би са овог места узимао било књиге, било иконе, или ма шта што припада овом месту, тај сваки да је проклет и свезан од Свете Животворене Троице Оца и Сина и Светога Духа и од мене грешнога и да не буде опроштен ни у овом ни у будућем веку. Зато и писах и потписах својом руком 6707. а од Христа 1199. године. Од свих последњи Сава грешни” (Извод из Карејског типика Светог Саве)